I tako

Sve pesme obojih tugom
Radost .....
Kao da iscezla je
Zaboravljam zivot...
Zaboravljam zemlju...
Zaboravljam sunce...
Teram sebe da progledam
Da slavim i radujem se
.....ne ide
I dalje tuga stihove boji
Tu boju izbaciti ne mogu
Zelim
....toliko zelim
A treba samo da zaboravim

I onda kada znam da je ishcezla ,...kao kapljica vode isparila...nestala....pogled mi pobegne ka visinama, nadajuci se......

"…Jednog aprilskog jutra, zapravo zore, 1946. godine probudio me neki nepoznati ritmicki zvuk i pjesma. Bilo je to cudno pjevanje DUBOKO LJUDSKO, NEKAKO DREVNO I ISKONSKO, A BLISKO I DRAGO u isto vrijeme. Pogledao sam kroz prozor i ugledao nekoliko seoskih kola: i na njima svatovi, u bijelim i sarenim zivopisnim nosnjama. Neki brkajlija sa crvenim omotacem oko glave lupao je sa puno smisla za ritam u tupan od govedje koze, a pjesma se orila, budeci gradjane iz njihovog posljednjeg jutarnjeg...

Okrecem se oko sebe. Ne vidim je. Ta kutija za pisanje je omogucila jedan novi poredak u svetu. U isto vreme, napravila je i novu opasnost, koja je ne izbezna. Ta, kutija za pisanje, omogucila je napredak covekovog razmisljanje, ali je pokazala i ljudsku nemoc. Tolika kolicina informacija je svima omogucila da ispune svoju najvecu zelju, odnosno osobinu - lenjost. Ali, ovog puta ne pricam o kutiji za pisanje Milorada...

Jel ima ovde i starijeg naroda? Iskreno da ti kazem, kada pogledam na avatare sve je to mladja generacija... Mene licno vise interesuje kako da na najbolji nacin napravim moj bejzment ili kako klincima obezbediti dovoljno para da zavrse skole, take stvari... Ljubav i slicne stvari ... proslo vreme ....